Бараница

археолошко налазиште, излетиште,
у долини Трговишког Тимока, 6 км југоисточно од Књажевца

Бараница је локалитет 6 км југоисточно од Књажевца на коме је истражено пећинско станиште праисторијског човека, регистровано касноантичко утврђење и ранохришћанска црква. Данас је ова локација популарно излетиште међу Књажевчанима.
На десној обали Трговишког Тимока, на око 100 м изнад реке налази се већа окапина, пећинско станиште праисторијског човека. Има два улаза и три просторије. Приликом археолошких истраживања, у културним слојевима пећине пронађене су палеолитске камене и коштане алатке. На Бараници је утврђен највећи број врста фауне из периода последње глацијације, што је чини најбогатијим пећинским локалитетом у Србији и природним добром од великог значаја.

На доминантном узвишењу у долини Трговишког Тимока смештено је веће утврђење неправилног плана, димензија око 300х250 м. Бедеми дебљине 1,5–2 м саграђени су од ломљеног камена, опека и облутака у малтеру. На појединим местима, сачувани су у висини до 1 м. На истуреним положајима евидентиране су куле, четвороугаоне и кружне основе. Ово пространо утврђење, са подграђем и некрополом, настало је још у римско доба, а свој највећи успон достигло је у касној антици и раној Византији.

Са леве стране Трговишког Тимока налазе се остаци ранохришћанске цркве посвећене Светој Петки. Сачувани су само темељни зидови изграђени од ломљеног камена. Ширина зида је 70 цм, а висина очуваних делова од 40 до 70 цм. Време изградње цркве везује се за период изградње утврђења на Бараници. Иако је саграђена у антици, црква се и данас сматра светим местом.

Бараница је омиљено излетиште и купалиште Књажевчана. На Бараници је постојао и мотел, подигнут 1966. по пројекту архитекте Ненада Спасића. Мотел је имао ресторан у облику рибе, велику терасу и неколико камп кућица. Више пута је ресторан обнављан. Последњи пут је радио од 1998. до 2002.