Цветковић, Ђока

Ђока Цветковић (1872–1959)
хотелијер, рентијер, трговац, војни лиферант

Рођен је у Књажевцу, у трговачкој породици. После завршене велике матуре, одлази у Београд где брзо постаје успешан пословни човек. Креће се у високом београдском друштву и познаје значајне људе. Од 1911. држао је кафану и биоскоп „Коларац“ у Београду a успешно се бавио и трговином.

У центру Београда изградио је велелепну петоспратницу, издавао станове и убирао ренту.

Сматра се једним од пионира српске кинематографије. Снимио је неколико филмова документарне садржине: „Свечани дочек српске победоносне војске са српско-бугарског бојишта“ (1913), „Прва ратна слика из српско-бугарског рата“ (1913), „Врбица у Београду“ (1914) и „Свечани долазак и заклетва регрута из Нове Србије у Доњем граду“ (1914).

У Књажевцу је 1939. подигао вилу, познату као вила „Цветковић“ и Џервинова вила.

После Другог светског рата вратио се у Књажевац, где је до смрти живео у потпуној анонимности.

По сећањима старијих Књажевчана, Ђока Цветковић био је прави светски човек и елегантни господин. Увек је био негован и дотеран. Носио је шешир, лептир машну и камашне, лакирани штап и марамицу у малом џепу сакоа.

Ђока Цветковић је био власник луксузног аутомобила „линколн КБ“ из 1932. Овај модел произведен је у свега 64 примерка, а вредео је као вила на Дедињу.

Цветковић је волео уметност и помагао је сиромашним сликарима. Био је пријатељ сликара Моше Пијаде, коме је пре Другог светског рата слао пакете у затвор. Пијаде je, поставши после рата високи државни и партијски функционер, узвратио помоћ свом остарелом мецени, шаљући му лекове у Књажевац. Вероватно захваљујући овом пријатељству, Цветковићу после Другог светског није одузета сва имовина – остао му је један стан у Београду и вила у Књажевцу.