Електрификација

(нем. elektrifizieren)
изградња система за преношење електричне енергије

Прва сијалица у Књажевцу засијала је 1912. у кафани „Национал“ уз помоћ дизел-мотора, који је служио за напајање кино-пројектора.

Електрично осветљење Књажевац је добио у фебруару 1925, из електране изграђене у Језави. Две године касније граде се термоцентрале у Вини и Подвису за потребе рудника. Прву хидроцентралу подиже трговац Света Митић на Трговишком Тимоку, код Баранице. Из ње се напаја Митићев млин и део Трговишта.

Општина 1930. откупљује приватне електране и развија се електрична мрежа. До почетка Другог светског рата, у Књажевцу има око 1.000 корисника. Варош опслужују 3 трафостанице које у почетку раде само ноћу, а средом и суботом и преко дана. Постоји и градска расвета. Већи претплатници су водовод, неке занатске радње и кафане, кожара, а на мрежу је прикључено и понеко домаћинствo.

У послератном периоду почиње електрификација читаве општине. До половине седамдесетих, после изградње Хидроелектране „Ђердап“, готово сва насеља добила су струју. Електрификација је извршена уз велику помоћ општине, грађана и привреде, нарочито рудника угља. За дистрибуцију електричне енергије задужено је предузеће „Електротимок“. До 17.500 потрошача са подручја општине Књажевац електрична енергија се испоручује са преко 200 трафостаница и обезбеђује се годишњи проток од 120 милиона kWh.