Храна

Исхрана становништва књажевачког краја базира се углавном на домаћим производима и намирницама. Прилично је конзервативна и архаична, јер су опште друштвене прилике у великој мери утицале и на исхрану.

Основа у исхрани био је кукуруз, касније и пшеница, млеко и млечни производи, хлеб, проја, пасуљ, боб, сочиво, купус, лук, кромпир… У време изразитог бављења сточарством велика је била употреба и масти, меса и месних прерађевина у исхрани. Пуно се користило и самоникло поврће и биље – зеље, коприве, дивљи лук цревмуж, печурке, а и шумско и култивисано воће. Исхрана се допуњавала ловом и риболовом.

Месо се некада пекло у ужареној рупи, хлеб и кромпир у црепуљи, покривеној вршником или сачем. Пуно се користило кукурузно брашно и качамак. Са употребом пшеничног брашна почиње прављење кора и гибаница – слатких или сланих, мотаних или слаганих. Коре које су правиле саме домаћице називане су „сукане обге“. Пуно се спремало и јело жито. Посебан део менија књажевачког краја чини „препржољ“, пљескавица између два препечена науљена бајата хлеба посута туцаном паприком, и „мазољ“, кришка хлеба са млевеним месом и препечена са једне стране.