Јаковљевић, Стеван

Стеван Јаковљевић (1890-1962)
књижевник, биолог, професор и ректор Универзитета у Београду, академик

Рођен је у Књажевцу, у чиновничкој породици. Неколико месеци после његовог рођења, отац Јаков добија премештај, па породица напушта Књажевац.

Одушевљен Дарвиновим делом „Постанак врста“, уписује студије биологије на Филозофском факултету у Београду. Докторирао је 1925. Предавао је ботанику на Фармацеутском факултету у Београду, писао уџбенике, бавио се научним истраживањем и написао више научних радова из области ботанике.

Учесник је Првог балканског и Првог светског рата. Други светски рат проводи у заробљеништву у италијанским и немачким логорима.

Искуства из ратних година обележила су његово књижевно дело. „Српска трилогија“ (1937), коју чине романи „Деветсточетрнаеста“, „Под крстом“ и „Капија слободе“, романсирана је историја Србије у Првом светском рату. Значајна Јаковљевићева књижевна дела су и „Смена генерација“ (1940), роман о друштвеном животу Београда у међуратном периоду, „Велика забуна“ (1954), ратна хроника Другог светског рата и „Ликови у сенци“ (1956), роман о заробљеничком животу у Немачкој и Италији.

Током турнеје по Србији коју је организовали истакнути уметници и писци, 20. маја 1939. Стеван Јаковљевић посетио је Књажевац. Јаковљевића су на железничкој станици дочекали бројни грађани, са војним оркестром. Јаковљевић је том приликом присуствовао и митингу који су организовали социјалисти на тргу у центру вароши и сусрео се са др Радивојем Савићем. Увече, у препуној сали Народног дома говорио је публици одломке из још необјављеног романа „Смена генерација”. У трећем роману „Српске трилогије“, „Капија слободе“, Јаковљевић поглавље под насловом „Поднаредник Танасије“ посвећује Таси Првуловићу, кроз чији упечатљив лик описује сналажљивост и упорност обичног српског војника да преживи и опстане. Знао је Таса да надмудри и Енглезе и Французе, да поставља заседе Бугарима, не би ли добио већи чин, па да се, овенчан војничком славом, врати у своје село, Потркање крај Књажевца.