Љуљка

вишефункционалан предмет, производ домаће текстилне радиности

Представља важан предмет традиционалног начина живота. Израђује се од тканог платна, од вуне, лана или памука. Правоугаоног је облика, обично украшена, најчешће геометријским мотивима. Са обе краће стране причвршћене су веома дуге плетенице од разнобојне вуне које су уједно и дршке, тј. носачи љуљке.

Овај предмет употребљавао се у свакодневном животу. Служио је за ношење мале деце – првенствено као носиљка. Могао је бити причврћен на више начина, тако да се беба носи на леђима или на грудима, што је жени ослобађало руке за рад. У кући је служила уместо колевке, а за време радова на пољу или у башти обично се везивала на грану дрвета као љуљашка.

Разапела сам љуљку под шљивом
И детету је добро…
Киша пада, окупа га.
Лишће слети, покрије га.
Коза прође, подоји га.
Ветар дуне, уљуља га.
Спавај, сине, мирно спавај.
Слушај мајку и не плачи.

(„Успаванка“, ромска песма, препевао Бранко В. Радичевић)