Урбанистички план

документ који усмерава и одређује план развоја и организацију простора у насељима и градовима

У урбанистичком уређењу и развоју Књажевца разликују се два периода.

Период до Другог светског рата

Први познати урбaнистички план Књажевца датира из 1889. Урађен је по пројекту Моше Димића из Зајечара, али није сачуван. Књажевац je у то време па до 1941. имао градског инжењера који се старао о томе да се приликом изградње града поштују параметри постављени урбанистичким планом. Сам град претрпео је пустошења више пута, али се након српско-турских ратова ради урбанистички план са регулационим линијама. Уређена је обала Тимока, одређене главне улице, уређена водоводна мрежа и постављене јавне чесме, предвиђен је трг и паркови, пијаца и многи други велики објекти. Град се развијао уз саобраћајнице, посебно ка Зајечару.

Први генерални урбанистички план, чији су аутори Саша Седлар и Нада Вуксан, урађен је 1953. Завод за урбанизам у Бору кориговао је план 1972. и дао перспективу развоја до 2000. Трећи генерални план израдио је Институт за архитектуру и урбанизам 1989. Ова два плана урадио је архитекта Ненад Спасић, пореклом Књажевчанин. Нови просторни план и План генералне регулације Књажевац је добио 2011.

Као организоване зелене површине, паркови се у Књажевцу јављају већ 1876. Први градски парк формиран је у данашњем центру града, а парк поред Хотела „Тимок“ 1957. Уређен јавни парк постојао је и на простору поред Дома културе.

Први дрвореди у вароши засађени су двадесетих година у улици Цара Душана, на кеју ка Средореку и у центру на месту Спомен-парка. Педесетих година и друге главне улице добијају дрвореде.