Logo
 
       
       
 
 
 
Слово Н
Слово Њ
Slovo O
 

 
       
       
       
     

Слово Ч

       
    ОПШТИ ПОЈМОВИ:
    ЗАВИЧАЈНИ ПОЈМОВИ: чаршија, 14. Пук, чесме
    БИБЛИОТЕКА: читалиште
    МУЗЕЈ: чешаљ, чуркало, чезе
       
       
       
       
     
       
       
       
      Радионицa
       
     

Чаршија је душа или срце града. Књажевац је имао неколико чаршија које су представљале поделу града крајем XIX века, у време када се он развијао. Поред Доње и Горње чаршије, најзначајнија и најзанимљивија је Стара чаршија, која је  и данас позната као Циган-мала, јер су у њој живели и радили Роми ковачи и казанџије, чувени мајстори Кујићи. Стари Књажевац памти бројна места у којима су радиле прве читаонице. Званично, прво читалиште у Књажевцу основано је о Светом Сави, 14. јануара 1860. године. Библиотека данас представља културно информациони центар у локланој средини. Располаже богатим и разноврсним фондом од 55.000 књига, организује бројне културно-образовне програме, прикупља завичајну грађу, бави се издавачком делатношћу и објављује дела са завичајном тематиком,  гради епитет „локалне капије знања“ у својој средини. Историји припада и прича о 14. пешадијском пуку, формираном у Књажевцу 1885. Застава, под којом су се борили јунаци балканског и Првог светског рата, одликована је посебним признањима. Указом краља Александра I , пук је 1923. проглашен Четрнаестим пешадијским пуком престолонаследника Петра. На фотографијама старог Књажевца забележена је прича о књажевачким чесмама и јавним бунарима, завичајци су видели како су изгледале чезе, сазнали чему служи чуркало и где је пронађен римски коштани једноредни чешаљ из IV века, који се чува у археолошкој збирци Завичајног музеја.

       
       
       
     

ЧИТАЛИШТЕ

       
     

Иако је било покушаја да се оно у Гургусовцу формира и пре ове године, прво читалиште у Књажевцу званично је основано о Светом Сави, 14. јануара 1860. Било је претплаћено на Српске новине и још неке листове, његови чланови били су људи из реда грађанства, имало је 60 чланова који су га новчано помагали. Требало је да Читалиште постане квасац варошком грађанском животу, место окупљања где ће се грађани чешће виђати ради лепог разговора и заједничког читања општекорисних књига. У наредних десетак година, због материјалних неприлика и осипања чланства, Читалиште прекида рад. Обнавља се 1871. и има 74 члана, издржава се од прилога чланова и добити од давања беседа, купује десетак новина и часописа и има 119 књига. У време Првог српско-турског рата 1876. Читалиште је спаљено. Поново је отворено 1880, али се у њему читају само новине. Ради до 1888, када се потпуно угасило. Књижни фонд касније преузима Недељна-празнична школа, организована у оквиру Књажевачке омладине.

       
       

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
       
           
       
         
 
     
  А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш
Почетна | Радионице | Архива | Бисери |Кутак завичајаца |Завичајни музеј | Библиотека Његош