Logo
 
       
       
 
 
 
Слово Н
Слово Њ
Slovo O
 

 
       
       
       
     

Слово Ф

       
    ОПШТИ ПОЈМОВИ: фонтане
    ЗАВИЧАЈНИ ПОЈМОВИ: фотографи, фестивали, Феликс Каниц
    БИБЛИОТЕКА: „Флора кнежевине Србије“
    МУЗЕЈ: Фортуна, фибула
       
       
       
       
     
       
       
       
      Радионицa
       
     

Једна од најстаријих културних манифестација у Србији је књажевачки Фестивал културе младих Србије. У историји дугој близу 50 година, окупљао је на хиљаде младих стваралаца  из готово свих области уметничког стваралаштва, а многим сада познатим именима био је одскочна даска на почетку професионалне  каријере. ФКМС се одржава и данас, а успомене на фестивалске сцене, просторе и извођаче чувају се у фестивалским зборницима. У Завичајној збирци Народне библиотеке „Његош“ чува се репринт издање књиге Јосифа Панчића „Флора Кнежевине Србије“, који је, у потрази за грађом из области ботанике, зоологије и геологије, неколко пута боравио у књажевачком крају.Године 1864. Књажевац је посетио Филип Феликс Каниц, велики познавалац југоисточне Европе. Желео је да утврди трасу римског пута од Ниша ка Арчару и смело се упустио у проблематику Timacum Maiusa и  Timacum Minusa. Ово питање и данас чека свој одговор. Поред учених људи који су писали о историји Књажевца, било је и људи који су места, људе и догађаје овековечили на фотографијама. Поред овдашњих фотографа, ваља поменути И.В.Громана, који је забележио призоре разарања у Српско турском рату, али је фотографисао и пределе кроз које је пролазио. Занимљиво сведочанство о прошлим временима крију и римске фибуле пронађене на териотрији Књажевца. Вредни примерци чувају су у археолошкој збирци Завичајног музеја Књажевац.

       
       
       
     

„ФЛОРА КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ“

       
     

Јосиф Панчић (1814-1888), научник, ботаничар и природњак светског гласа. Завршио студије медицине у Пешти и ботанике у Бечу. Први је председник Српске краљевске академије. Најзначајније научно дело Јосифа Панчића, објављено 1874. у Београду, а у коме је описао стотинак за науку нових врста биља, је Флора Кнежевине Србије. (Открио је и нову врсту четинара која је по њему названа Панчићева оморика.) Ова Панчићева књига појавила се на самом почетку рађања српске модерне научне мисли и одиграла велику улогу у стварању научног језика и терминологије у природним наукама, пре свега у ботаници. Да би прикупио грађу за ово дело, (а и за многа друга, из области ботанике, зоологије и геологије) аутор је обишао многа места и пределе у Србији, а у књажевачком крају боравио је неколико пута у периоду од 1863. до 1879.

       
     
       
      Јосиф Панчић
       
 
 
 
 
 
 
 
 
 
       
           
       
         
 
     
  А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш
Почетна | Радионице | Архива | Бисери |Кутак завичајаца |Завичајни музеј | Библиотека Његош