Logo
 
       
       
 
 
 
Слово Н
Слово Њ
Slovo O
 

 
       
       
       
     

Слово Г

       
    ОПШТИ ПОЈМОВИ: граматика
    ЗАВИЧАЈНИ ПОЈМОВИ: Гургусовац
    БИБЛИОТЕКА: Гургусовачки капетани
    МУЗЕЈ: Гургусовачка кула
       
       
       
       
     
       
       
       
      Радионицa
       
     

Књажевац  већ 150 година носи то име. Старо име Књажевца било је Гургусовац и оно се први пут помиње у турском попису 1454/55. године. О постанку старог имена постоји неколико легенди, а вароши је име промењено у част књаза Милоша Обреновића. Своју тужну  историју има  Гургусовачка кула, која је „вароши на срамоту била“ све док није спаљена. Овим подацима придружене су и приче о првим гургусовачким капетанима у Тимочкој капетанији, формираној после ослобођења од Турака 1833. Ученицима шестог разреда, будућим малим матурантима, биле су драгоцене информације о значајним српским граматичарима чији ће уџбеници бити незаменљива литература приликом припремања пријемних испита и током даљег школовања. Ако се неко од „завичајаца“ одлучи да студира архитектуру, свакако треба да зна за архитекту Ивана Голубовића по чијим је пројектима,  поред осталих објеката у Књажевцу, изграђен и Дом културе у коме је смештена Народна библиотека „Његош“. У свом Завичајном фонду ова установа културе чува и дела завичајног писца Радише Драгићевића.

       
       
       
      ГУРГУСОВАЧКИ КАПЕТАНИ
       
     

После ослобођења Тимочке крајине од Турака 1833, успоставља се привремена власт, коју су вршили војни команданти. Тако су настале капетаније у којима су заповедали капетани, а постављао их је лично кнез Милош.

     

Тимочка капетанија: Радосав Јовановић, па Тодор Ђорђевић;

     

Заглавска капетанија: Стеван Недељковић.

     

Надлежности: да обилазе села, мотре на безбедност, хапсе злочинце и шаљу их суду, па и да суде у мањим споровима…

     

После неколико месеци почели су да злоупотребљавају власт: терали су народ да кулучи, многа српска имања су приграбили, а турску земљу и воденице откупљивали багателно.

      Већ  1834. кнез Милош сазнаје за неправде и отимачине, па је капетанима власт ограничена, неки су морали да врате стечена имања, неки су протерани, а неки су и сами побегли из Тимочке Крајине. 
       
      Тодор Тоша Ђорђевић
       

 
 
 
 
 
 
 
 
 
       
           
       
         
 
     
  А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш
Почетна | Радионице | Архива | Бисери |Кутак завичајаца |Завичајни музеј | Библиотека Његош