Logo
 
       
       
 
 
 
Слово Н
Слово Њ
Slovo O
 

 
       
       
       
     

Слово У

       
    ОПШТИ ПОЈМОВИ: урбанистички план
    ЗАВИЧАЈНИ ПОЈМОВИ: удружења
    БИБЛИОТЕКА:
    МУЗЕЈ:
       
       
       
       
     
       
       
       
      Радионицa
       
     

Први помен занатлија у Гургусовцу датира још из 1843. године, али први еснафи као организована удружења званично настају 1852. Обухватали су 352 занатлије различитих струка. Седамдесетих година 19. века помињу се свећари, лончари, дунђери, калајџије, папуџије, поткивачи, качари, механџије, грнчари, ћурчије, бојаџије, абаџије...На жалост, старих заната и занатлија у Књажевцу више нема. Не ради више ни једна задруга. Једино постоје разна друштва и удружења. Постоје у Књажевцу и многобројни угоститељски објекти. Све је почело у турско време, отварањем првих ханова. Затим су дошле механе, и , на крају, кафане. Почетком 20. века у књажевачким кафанама одвијао се богат друштвени, културни, грађански живот. У предратним кафанама одржавали су се пословни састанци богатих трговаца, индустријалаца, адвоката. Неке су биле штабови политичких странака. У кафанама су се организовале игранке, чајанке, дансинзи, кермеси, матинеи. У кафани „Таково“ основана је прва школа играња, Књажевачко певачко друштво, прва аматерска позоришна група. У „Порт Артуру“,“ Паризу“, „Такову“, „Српској круни“ изводиле су се позоришне представе. У некадашњим књажевачким кафанама  постојале су читаонице и радили су први биоскопи. Нека несрећна урбанистичка решења довела су до тога да многих објеката који су били „квасац варошком грађанском животу“ више нема. Књажевчанаи се надају да ће актуелни план развоја и изградње Књажевца дати модерна решења, али и да ће сачувати оно што представља завичајну културну баштину.

       
       
       
      УГОСТИТЕЉСТВО
       
     

Богат кафански (друштвени, културни, грађански) живот, одвијао се у Књажевцу почетком XX века, а нарочито у периоду између два светска рата. Уочи Другог светског рата у књажевачком крају има 82 угоститељска објекта, од чега педесетак у вароши. Већина је била у власништву богатих трговаца и индустријалаца, али су их они давали под закуп кафеџијама.

     

Најзначајнија књажевачка кафана био је хотел Париз Љубе Божиновића, а налазио  се на Тргу краља Петра. Имао је две кафанске сале и на спрату осам соба за ноћење. У њему су боравили сви значајни људи који су посетили Књажевац, Ле Корбизје, Никола Пашић и др. Ресторан хотела добро је радио и после Другог светског рата, а собе на спрату претворене су у станове. Зграда је срушена 1972, а на њеном месту изграђена је Робна кућа Београд.

       
     
       
      Хотел „Париз“
       
       
 
 
 
 
 
 
 
 
 
       
           
       
         
 
     
  А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш
Почетна | Радионице | Архива | Бисери |Кутак завичајаца |Завичајни музеј | Библиотека Његош