старо име Књажевца
Гургусовац се први пут се помиње у турском попису из 1454/55, као село од десетак кућа. Варош и центар Гургусовачке нахије постаје у 18. веку, после изградње турског шанца на месту где је касније подигнута Гургусовачка кула. За варош је Књажевац проглашен 1886. године.
Прве описе Гургусовца дају аустријски официри „шпијуни“ који су, прерушени у трговце или свештенике, „уходили“ Србију пре Аустријско-турског рата 1787-1791. Турати и каплар Росић описали су 1783. Гургусовац као село које лежи на Малом Тимоку, преко којег је подигнут мост. Више података даје Франц Ксавер Покорни 1784, наводећи да варошица Гургусовац има 120 хришћанских и 46 турских кућа, две џамија, две кафане и два хана. Турско насеље било је на узвишици. Поред касабе имало је и мало утврђење. Осим моста у вароши на Малом Тимоку, Покорни бележи и мост на Великом Тимоку, близу Гургусовца.
Данашњи Књажевац у литератури је забележен под још неким именима. Претпоставља се да је Куршунџу-паланка, коју помиње турски путописац Евлија Челебија 1663, у ствари Гургусовац. У турско време Гургусовац је називан Тимочком Паланком. Књажевчани и данас свој град зову Паланка.
О пореклу назива Гургусовац има више претпоставки. Према народном предању име је добио по гукању голубова гриваша – гургусана, који су настањивали околне густе шуме, по светој Ђурђевој води (од турског Гјургу – Ђурђе и су – вода) близу Милетине цркве под Тресибабом, те по Гргуру, најстаријем сину деспота Ђурђа Бранковића. Чињеница да на овим просторима постоје римска утврђења наводи и на претпоставку да назив потиче од латинске речи gurgus (долиница, плодна земља), или gurgustium (колибица, крчма, коноба), што се везује за гајење винове лозе и производњу вина. Назив је био у употреби до 17. јануара 1859, када у част књаза Милоша Обреновића варош добија име Књажевац.
