веома стара индустријска грана која се бави процесом проналажења и експлоатације руде из лежишта у Земљиној кори
Најстарије рударство везује се за праисторију. Праисторијски човек је откопавао налазишта соли и кремена, врсте камена коју је користио за паљење ватре.
Рудне наслаге карактеришу читаву долину Тимока. Ово подручје обилује лежиштима угља и рудама метала. Најзаступљенији метали су бакар, злато, сребро и гвожђе. Остаци рударске активности на подручју источне Србије потврђени су и у праисторији. Раноенеолитски рудник, Рудна глава, најстарији је рударски центар овог региона.
На Старој планини има трагова античког рударења. Археолошки је доказано да је римско војно утврђење Timacum Minus било административно средиште ширег региона чија је привредна основа било рударење. На овом локалитету регистровани су трагови примарне обраде руда и топионичарства. У другој половини 19. века у књажевачком крају отварају се два рудника угља – рудник у Подвису 1884. и „Добра срећа“ у Вини 1896. Тридесет година раније појаву угља на овом крају регистровао је окружни лекар др Стеван Мачај. Почетком 20. века на књажевачкој територији отворена су још четири рудника угља – у Вини, Подвису, Влашком Пољу и у Дубрави. Књажевачки и зајечарски рудници каменог угља 1959. улазе у састав предузећа „Тимочки рудници угља“. Са књажевачке територије ово предузеће је обухватило руднике каменог угља „Подвис“ и „Тресибаба“ у Подвису и „Добра срећа“ и „Благовести“ у Вини.
До 1972. рудници у књажевачком крају затворени су због нерентабилности, јер железница, која је била највећи купац, више није користила угаљ као погонско гориво.
Од 1956. до 1965. у селу Габровница код Калне радило је и постројење за примарну прераду руде урана.
Први власник рудника у Вини био је Стеван Сибиновић, ковач из Књажевца. Кућа у којој је данас смештен Завичајни музеј била је у власништву породице Сибиновић. Зато су изнад улаза у двориште биле постављене две фигуре од керамике. Једна је представљала рудара а друга ковача. Рудар још увек стоји на истом месту.
