антропогеографска област у општини Књажевац
Назив Буџак, који потиче од турске речи са значењем угао, кут, забачен крај, добио је због изолованог географског положаја.
Буџак се простире у горњем току Трговишког Тимока, испод највиших врхова књажевачког краја – Миџора, Бабиног зуба, Орловог камена, Петрове чуке и Јаловика. Заузима површину од 280 км2.
Има 14 насеља: Кална, Алдина Река, Балта Бериловац, Вртовац, Габровница, Иново, Јаловик Извор, Јања, Равно Бучје, Стањинац, Татрасница, Ћуштица, Црни Врх и Шести Габар.
Буџак је био насељен још у праисторији, о чему сведоче пећински цртежи у Габровници.
На овом простору нађени су остаци античких утврђења, код Калне и Јање.
У области Буџака налазе се бројни сакрални објекти. Из 19. века датирају Манастир Светог Онуфрија код Стањинца, Црква Св. Рођења Пресвете Богородице у Габровници, Црква Свете Петке у Јаловик Извору, а из 20. века Црква Светог Пантелејмона у Кални, Црква Светог Илије у Црном Врху…
У турско време Буџак је припадао Софијском санџаку. Од Турака је ослобођен и припојен Србији 1878. Административно припада општини Књажевац од 1965.
У Вртовцу се на Ђурђевдан одржава традиционални етно-фест „Молитва под Миџором”.
