Драгољуб Алексић (1910–1985)
акробата светског гласа, човек надљудских способности, снаге, издржљивости, несаломивости…
Рођен је у Вини. Браварски занат учио је у Књажевцу, а радио је у Бору и Београду. Од малена бавио се гимнастиком да би ојачао своје слабашно тело. По узору на светске акробате већ са 17 година почео је да наступа широм некадашње Југославије и у свету, изводивши несвакидашње акробатске подухвате и вратоломије. У своје време био је веома популаран. Обишао је пола света и зарадио доста новца изводећи акробатске тачке. Био је и велики добротвор, а помагао је многа хуманитарна и спортска удружења. Финансирао је и изградњу првог асфалтног пута ка свом родном селу. У старости је оболео од Паркинсонове болести. Умро је у Београду, у Дому за стара лица, као потпуни сиромах.
Акробације Драгољуба Алексића:
- испаљивали су га из топа;
- држао се зубима за уже везано за труп авиона који је летео на 600 м висине;
- возио је бицикл по ужету разапетом између две зграде на висини од 20 м, држећи у зубима човека или два бурета;
- рукама, уз помоћ конопаца, заустављао је четири аутомобила под пуним гасом;
- на грудима су му чекићем разбијали камен;
- зубима је кидао ланце…
a све је то изводио у хуманитарне сврхе.
Драгољуб Алексић снимио је први српски звучни филм, „Невиност без заштите“ 1941. године. Овај филм је 1942. године у окупираном Београду гледало 80.000 људи. Алексић је био редитељ, продуцент, сценариста и главни глумац у филму у којем глуми самог себе.
Душан Макавејев, чувени редитељ снимио је „Невиност без заштите” (1968), користећи делове Алексићевог филма и интервјуе са глумцима.
Алексић је глумио у филму Фадила Хаџића „Десант на Дрвар“ (1963).
У филму Уроша Стојановића „Чарлстон за Огњенку“ (2008) лик Драгољуба Алексића тумачи Ненад Јездић.
