(грч. archaios – стар, древан и logia – знање)
наука која проучава живот људи на основу сачуваних материјалних остатака
Иако је уобичајено да се ова проучавања везују за давну прошлост, њима је обухваћено време од најстаријих материјалних остатака до данашњих дана.
Археолог је истраживач који се бави археологијом. Регистровање и прикупљање археолошког материјала обавља се теренским истраживањима (рекогносцирање и ископавање), после чега следе научна обрада и тумачење археолошке грађе.
Место на којем археолог проналази материјалне остатке назива се археолошко налазиште.
Завичајни музеј Књажевац је институција која брине о археолошким предметима. У сарадњи са Археолошким институтом из Београда и Заводом за заштиту споменика културе из Ниша, Музеј реализује археолошка истраживања на територији општине Књажевац. У Музеју ради археолог који са тимом стручњака врши археолошка ископавања, а потом обрађује и публикује откривене остатке материјалне културе.
Трагови најстаријег насељавања књажевачког краја из периода палеолита евидентирани су у поткапини Бараница. Остаци праисторијских насеља регистровани су на локалитетима Шкодрино поље и Валуге код села Јелашнице, Кадијски крст и Дубрава код Књажевца, у селу Ргоште на локацији Бањица… Из античког периода је велики број утврђења која су служила за надгледање путева и одбрану постојећих насеља – Бараница, Градиште, Кожељ, Орешац, Кална… Археолошки трагови насељавања књажевачког краја у средњем веку посведочени су кроз остатке многобројних ранохришћанских цркви. Својим значајем посебно се истичу две средњовековне цркве – Црква Свете Богородице у Доњој Каменици из 14. века и Црква Свете Тројице из 15. века.
