(стсл. црькъї)
хришћанска богомоља, храм божији, свето место, грађевинa у којој се обављају хришћански верски обреди, литургије
У књажевачкој општини има пуно цркава и црквишта. Датирају из касноантичког и ранохришћанског периода, преко средњег века, новог доба, па до данашњих дана.
Касноантичке и ранохришћанске цркве налазе се готово на целој територији општине Књажевац – на Бараници, код Равне, у Градишту, Кожељу, Трговишту, Орешцу, Ошљану, Кални…
Најпознатије и најважније средњoвековне цркве су Црква Свете Богородице у Доњој Каменици из 14. века, бисер средњовековне архитектуре и веома значајна по живопису, и Манастир Свете Тројице између Горње и Доње Каменице из 15. века, задужбина Лазара Бранковића.
Из новијег периода издвајају се црква-капела-ћелија Светог Ђорђа у Вртовцу, брвнара Светог Арханђела у Трговишту, бројне цркве чатмаре у Буџаку и Заглавку…
Цркве настале крајем 19. и почетком 20. века важни су споменици црквене архитектуре и уметности. Таква је књажевачка црква Светог Ђорђа из 1835, једна од првих са барокним звоником у ослобођеној Србији, Црква Светог Николе у Васиљу, најстарија на територији општине, Црква Светог Пантелејмона у Жлну из 1889, саграђена по пројекту познатог архитекте Јована Илкића. По лепоти се издвајају црква у Бучју, недавно обновљена и предложена за заштиту са својствима културног добра, цркве у Јаковцу, Зуничу, Орешцу…
У новије време саграђена је црква у Балановцу, по пројекту књажевачког архитекте Небојше Иванковића, чији је ктитор Момчило Моша Тодоровић, пореклом из овог села, и црква у Штипини, дело познатог архитекте Бранислава Митровића, чији је ктитор архитекта Миро Урошевић, пореклом из овог краја.
