Чаршија

(тур. Çarşı)
привредни центар османског насеља, душа или срце града

Чаршија представља пословни, трговачки део града и готово се увек налази у његовом центру. Обично се одликује специфичним архитектонским квалитетом који је чини препознатљивом и одражава дух и бит града. Основни елементи чаршије су џамија као окосница, дућани, чесме и бројни јавни објекти.

Књажевац је имао три чаршије на које је варош била подељена у време када се развијала крајем 19. века. Доња чаршија пружала се од данашњег каменог моста у центру низ улицу Књаза Милоша до моста на Трговишком Тимоку. Горња чаршија простирала се од Трга ослобођења, Карађорђевом улицом до „Џервина“. Стара чаршија налазила се у делу око Спомен-парка до данашње поште и општине.

Стара чаршија показује посебне архитектонске карактеристике. Спој је балканске архитектуре, типичних занатских радњи и дућана и нове европске архитектуре, која са израдом првог урбанистичког плана преузима примат. Куће – двокапнице са локалом у приземљу, добијају и стамбени део на спрату и затворено двориште у позадини. Највећи број сачуваних кућа подигнут је крајем 19. и почетком 20. века.

Стара чаршија је позната и као Циган-мала, јер су у њој, посебно у делу код каменог моста, радили и живели Роми ковачи и казанџије, чувени мајстори Кујићи.

Најстарији део чаршије порушен је седамдесетих година 20. века ради изградње нових објеката поште и борске банке. Тада је формирана пешачка зона са мањим тргом, а саобраћај ка Нишу преусмерен на новосаграђени вијадукт. Стара чаршија са Циган-малом и околним обојектима предложена је за културно добро са карактеристикама просторне културно-историјске целине.