Филип Ферари (1848–1917)
Philippe Arnold Ferrari de la Renotière
аристократа, ексцентрични милијардер, нумизматичар, највећи филателиста свих времена
Родио се у Паризу где је и живео. Своје огромно богатство трошио је на путовања по свету и марке за своју непроцењиву колекцију.
У време Српско-бугарског рата 1885, на повратку из Цариграда преко Бугарске, Ферари се, у пратњи свог секретара, фијакером упутио преко Пирота ка Књажевцу. Из сасвим практичних разлога, овај баснословно богати племић имао је необичну навику да путује обучен као скитница. То је навело официра српске страже, која их је зауставила код села Понор, да ова два странца прогласи шпијунима и нареди да се одведу у шуму и стрељају. За разлику од секретара који је страдао, Филип Ферари имао је среће да се један од жандарма – Лука Стефановић из Јаковца, на њега сажали и пусти га да побегне.
После завршетка рата, Ферари је трагао за својим спасиоцем, па га је 1894. пронашао у Књажевцу. У присуству многих угледних грађана, Лука Стефановић и Филип Ферари свечано су се побратимили у књажевачкој цркви. И након одласка из Књажевца, Ферари је новчано помагао побратима, па је Лука са породицом удобно живео. Купио је кућу, коње и фијакер, носио најмодернија одела, држао кафану, путовао у Париз. Прича се да је Ферари Луки понудио да дође да живи у Паризу, али је Лука одбио изговарајући се носталгијом за завичајем. Захваљујући пријатељству које је ушло у историју Књажевца, Лука Стефановић је у чаршији постао познат као Лука Ферари.
Филип Ферари финансирао је истраживање руде бизмута у Градишту крај Књажевца. Близак породици Обреновић, Ферари је био пријатељ Србије и велики добротвор. Помагао је сиротињу, културна друштва, а део свог великог богатства завештао је неким српским градовима (Пирот, Кладово…).
