Милош Обреновић (1780-1860)
српски кнез, оснивач династије Обреновић
Учествовао је у Првом и предводио Други српски устанак. За врховног кнеза проглашен је 1817. Милош је био вешт дипломата и мудар политичар. Србији је извојевао аутономију у оквиру Османског царства и тиме омогућио стварање модерне државе и њен привредни, друштвени и културни развој.
Најзначајнији плод Милошеве дипломатије било је добијање султановог акта – Хатишерифа из 1830, којим је Турска Србији гарантовала успостављање судских и управних органа, слободу трговања, подизања цркава и манастира, школа и штампарија, а и враћање шест нахија освојених током Карађорђевог устанка, међу њима и Гургусовачке. Како Турска није испунила обећање о предаји нахија, Милош је побунио народ. Тимочка крајина ослобођена је 1833. и припојена Кнежевини Србији, што је Турска признала Хатишерифом из 1833.
Милош је владао самовољно и деспотски, па му је власт ограничена Совјетом, након чега је 1839. абдицирао и напустио земљу. Одлуком Светоандрејске скупштине 1858. враћа се у Србију и влада до смрти 1860.
Обилазећи ослобођене крајеве, Милош Обреновић је у јулу 1833. стигао у Гургусовац. Саслушао је народне молбе и жалбе, водио разговоре са варошанима и сељацима. Свуда је свечано дочекан. Исте године почело је у Гургусовцу зидање Цркве Светог Ђорђа. Поводом завршетка градње и освећења, кнез је 1835. цркви поклонио два звона и Јеванђеље. На цркви стоји очуван натпис који је Милош дао да се изради: „Године 1835. сазида се црква ова гургусовачка храма Светога Георгија, […] благодетељством благоверног књаза сербског Милоша Теодоровића Обреновића, на славу Божју и за спомен посвећенија, којим је књаз Милош место ово и ове пределе посетио месеца јулија 1833. године…“
Књаз је био најбогатији човек у Србији и један од најбогатијих на Балкану. У време своје прве владавине приватна добра имао је и у гургусовачком крају – бивши чифлик и кућу Ибиш-аге, воденицу, Љубин браник.
Поново ступивши на власт, Милош је на повратку из Влашке дошао у Гургусовац 17. јануара 1859. Народ га је примио са великим одушевљењем. Књаз је тада, да удовољи народу, заповедио да се спали Гургусовачка кула, „што је вароши овој на срамоту била“. Весеље је потом трајало цео дан и ноћ. Варош је била величанствено осветљена, чули су се усклици, звона, пуцање прангија и пушака. По вољи народној и књажевој, варош је истога дана добила име Књажевац.
Главна улица у Књажевцу носи име Књаза Милоша.
