(итал. stamperia)
Прву штампарију у Књажевцу основали су 1910. Љубомир и Јова Нонић. Налазила се у центру вароши, у згради познатој као „Ђердап“. Касније се сели у Стару чаршију, у просторије предратне кафане „Плуг“, где ради до 1946. Нонићева штампарија заузима посебно место у културној историји вароши. Из Нонићеве штампарије је 1914. изашла прва ручно слагана и машински штампана књига у Књажевцу, „Meae memoriae – Моја сећања из рата 1912. и 1913.“, артиљеријског мајора Саве Јеремића, у којој аутор описује ратни пут Тимочке дивизије у балканским ратовима. Током Првог светског рата Нонићи су вести са фронта објављивали у листу „Ратни одјек“. Од фебруара до маја 1935. Нонићева штампарија објављује „Заглавак“, независни културно-економски лист, који доноси значајне вести о културном и друштвеном животу вароши. У периоду пре Другог светског рата, штампарију је имао и Бранко Ђорђевић. Налазила се у згради „Ђердап“. Претпоставља се да је било још неколико штампарија у вароши, али су оне бесправно радиле.
Штампарија „Тимок“, основана 1954, радила је у простору предратне Нонићеве штампарије до 1967. и имала 6 радника. У нову зграду у улици Цара Душана сели се 1980. и добија опрему за ситоштампу. Са развојем делатности, штампарија повећава обим послова, набавља опрему за офсет штампу и оспособљава се за пружање свих врста графичких услуга, па добија и нови простор – у згради данашњег предузећа „Тимомед“. Средином осамдесетих имала је 115 запослених. Приватизована је 2003.
Од 1969. у Подвису је веома успешно радила штампарија „Стил“, основана као Заштитна радионица за рехабилитацију и запошљавање инвалидних лица. Првих година правила је амбалажу за књажевачка предузећа, а почетком осамдесетих, са изградњом новог погона, почиње да штампа књиге и уџбенике и пружа све врсте графичких услуга. У штампарији је радило 200 људи. Приватизована је 2004. и више не ради.
Прву приватну штампарију, „Харт“, отворио је Миодраг Станишић 1987. Данас у Књажевцу ради неколико приватних штампарија.
