Четрнаести пук

Четрнаести пешадијски пук

Прва војна формација, бригада са пешадијом, артиљеријом и коњицом, касније названа 14. батаљон, основана је у Књажевцу 1862. У саставу Тимочког корпуса под командом Јована Мишковића, батаљон је учествовао у српско-турским ратовима 1876-1878.

У време Српско-бугарског рата 1885, постаје 14. тимочки пешадијски пук Тимочке дивизије. Један од његових команданата био је Павле Јуришић Штурм, касније генерал и командант 3. армије у Првом светском рату.

Пук се борио против Турака у Првом балканском рату, против Бугара у Другом балканском рату и у свим важним биткама за време Првог светског рата (Цер, Шабац, Срем, Космај…). Учествовао је у одбрани Београда 1915. Као заштитница 1. армије допринео је да њен штаб не буде заробљен на Копаонику, за шта је Живојин Мишић јавно похвалио нарочито Књажевчане. У зиму 1915/16. пук се са осталом српском војском повлачио преко Црне Горе и Албаније. Приликом пробоја Солунског фронта 1918, у првим је борбеним редовима. Иако је претрпео велике губитке, и даље напредује у борбама за ослобођење земље.

Заставу под којом се пук борио у балканским и Првом светском рату доделио му је лично краљ Петар I Карађорђевић. Застава је одликована Карађорђевом звездом са мачевима, златном медаљом за храброст и француским ратним крстом.

Указом краља Александра I Карађорђевића 1923. проглашен је 14. пешадијским пуком престолонаследника Петра, што је било посебно признање.

Многи ратници 14. пешадијског пука носиоци су Албанске споменице. Подружница удружења носилаца Албанске споменице у Књажевцу, формирана 1967, имала је 342 члана.

У периоду између два светска рата, пук је имао парадни и штрајх (гудачки) оркестар, чији су концерти на градском тргу и у Народном дому били веома посећени.

Пук је постојао до априла 1941. и немачке окупације.

Када су Књажевчани књазу Милошу затражили да у вароши имају војску, он је одговорио: „Направите касарну, па ћемо вам дати војску!“. Касарна је подигнута 1859. добровољним прилозима грађана. У међуратном периоду носила је име престолонаследника Петра. После Другог светског рата добија назив „Митар Бркић“, а 1998. „Књаз Милош Обреновић“. Касарну је користила Југословенска народна армија, па Војска Југославије. Исељена је у јуну 2006.

Касарна је постојала и на месту Гургусовачке куле. Саграђена је после српско-турских ратова. Општина је од војске објекат откупила 1959.