јавна културна институција из друге половине 19. века, основана на иницијативу грађана
Прво читалиште у Књажевцу основано је на Светога Саву, 14. (27) јануара 1860. Било је претплаћено на „Српске новине“ и још неке листове. Уписало је 60 чланова, из реда грађанства, од чијих се прилога финансирало. Требало је да Читалиште постане „квасац варошком грађанском животу“, место окупљања где ће се варошани чешће виђати ради лепог разговора и заједничког читања општекорисних књига. Због материјалних неприлика и осипања чланства, Читалиште често прекида рад. Обнавља се 1871. и има 74 члана, издржава се од прилога чланова и добити од давања беседа. Купује десетак наслова новина и часописа и има 119 књига. У време Првог српско-турског рата 1876. Читалиште је спаљено. Поново је отворено 1880, али се у њему читају само новине. Чланови су били Алекса Аца Станојевић, Гавра Аничић, Илија Јеремић… Читалиште је радило до 1888, када се коначно угасило. Књижни фонд преузела је Књажевачка омладинa. Без подршке званичних власти и услед нестабилних општих политичких и економских прилика, нису у Књажевцу постојали услови да Читалиште прерасте у јавну библиотеку.
Писмо окружног начелника Николе Петровића министру просвете, у коме се потврђује да је у Књажевцу основано читалиште.
После ослобођења од Турака 1833, у гургусовачком крају долази до брзог културног и просветног преображаја. Нагло расте број писмених људи, јер на службу долазе школовани лекари, судије, чиновници, писари и учитељи. Са њима почиње формирање првих приватних библиотека. Књиге су се набављале путем претплате. Већ од 1837. у Гургусовцу се бележи велики број пренумераната за књижевна, историјска и друга дела, нарочито после оснивања Читалишта. Неретко је предуписника било више него у много већим варошима у Србији.
Први покушај да се у Гургусовцу формира читалиште забележен је 1857. Оснивање читалишта прослављено је уз пуцање прангија и у његову част приређен је бал.
Од гашења Читалишта до завршетка Другог светског рата, у књажевачком крају није било јавне библиотеке. Осим школских, радиле су читаонице грађанских удружења (Соколског друштво, Књажевачка омладина, официрска читаоница) и партијске и радничке читаонице. Припадници социјалдемократске странке 1904. формирају читаоницу у кафани „Порт-Артур“, где се чита социјалистичка литература и белетристика.
Прва сеоска библиотека, Народна књижница, отворена је 1920. у Доњем Зуничу. У Краљевом Селу (Минићево) читаоница је основана 1923.
