Ђорђевић, Тихомир

Родио се у Књажевцу. Основну школу завршио је у Алексинцу, па се школовао у Нишу и Београду, Бечу и Минхену, где је докторирао са темом „Цигани у Србији“.

Радио је као наставник у Гимназији и професор у Учитељској школи у Алексинцу. У време Првог светског рата био је гостујући предавач у Лондону.  Редовни професор Универзитета у Београду био је од 1921.

Његова научна интересовања крећу се од анализа народног живота разних народа и народности на тлу Србије до фолклористичких и социолошких студија Балкана. Први је указао на значај палеоантропологије и дао је до данас непревазиђена упутства за проучавање ношње. Први је у Србији предавао о музејима, па се може сматрати и нашим првим музеологом.

Написао је око 700 радова из области фолклористике, етнографије, историје. Његова најпознатија дела су „Из Србије кнеза Милоша“ (1922−1924) и „Наш народни живот“ (1923-1934).

У време службовања у Алексинцу 1899. покренуо је први етнолошко-фолклористички часопис „Караџић, лист за српски народни живот, обичаје и предања“. Завичајни музеј у Алексинцу обновио је лист 2010. Био је члан државне делегације на Мировној конференцији у Паризу 1919, када су се одређивале границе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.