Урош Џонић (1887–1968)
историчар књижевности, професор Универзитета у Београду, библиограф, преводилац, књижевник, управник Универзитетске библиотеке у Београду
Рођен је у Књажевцу, где је његов отац Гаврило био судски чиновник. У Књажевцу је провео детињство и прве школске дане.
Студије књижевности завршио је на Филозофском факултету у Београду 1910, па каријеру почиње као професор Треће београдске гимназије.
У Првом светском рату са српском војском прешао је Албанију, али је 1917. повучен са фронта и упућен у Француску да предаје књижевност српским ђацима.
Године 1921. постаје управник тек основане Универзитетске библиотеке у Београду, што остаје до пензије 1941. Истовремено, предаје словеначку књижевност на Филозофском факултету у Београду, бави се научним истраживањем из области историје књижевности, библиографским радом, приређивањем књига значајних српских писаца, писањем, превођењем са француског, бугарског и словеначког.
Као научни сарадник Института за проучавање књижевности Српске академије наука и уметности, држао је предавања из историје књижевности широм Србије. Тако је, на иницијативу омладинске секције Удружења Тимочана и Крајинаца, неколико пута посетио и Књажевац.
Зграда Универзитетске библиотеке у Београду подигнута је захваљујући донацији Карнегијеве задужбине. Отворена је 1926. Ово је прва зграда у Србији, наменски саграђена за библиотеку. Управник Урош Џонић годинама је обилазио библиотеке разних европских универзитета и трудио се да примени њихова искуства у Београду, јер је, као и многи учени људи тога времена, знао да у Србији, која се из беде подизала након ратних пустошења, треба створити библиотеку која ће служити не само студентима и професорима, већ и свима који се баве науком.
