(лат. fons извор, водоскок, зденац)
украсни архитектонски објекат
Првобитне фонтане базирале су се на једном извору воде који се сливао у одређени базен. Данас су фонтане много комплексније грађене, савременим материјалима и богато осветљене. У центру сваке фонтане је млаз воде који се под јаким притиском испушта из неког дела фонтане и расипа водене капи по околини. Фонтане често као украсе имају статуете и рељефе који представљају митолошка бића. Фонтана симболизује извор вечитог живота, обнове и поновног рађања.
У Књажевцу постоји више фонтана.
Фонтана у центру града, поред Спомен-парка, дело је Петра Палавичинија, академског вајара пореклом са Корчуле, некадашњег професора Уметничке школе у Београду и једног од најзначајнијих југословенских вајара свог времена. Изграђена је у пролеће 1953, али је 1969. уклоњена због градње Спомен-парка. Тек 1997. почеле су припреме за враћање на њену првобитну позицију. Скулптура фонтане представља два младића у риболову. Према народном предању, фонтана у Спомен-парку настала је тако што су се два рибара отимала око неке велике рибе. Пошто ниједан није попуштао, заувек су се „укочили“.
У кругу некадашње фабрике „Леда“ постоји неколико фонтана. Неке од њих красе скулптуре које представљају Леду. Најпознатија је фонтана са сценом сусрета Леде и лабуда.
Од 2008. до 2012. постојала је и фонтана на платоу испред Дома културе, у „потковици“.
