Предраг Милошевић (1904-1988)
композитор, диригент, професор Универзитета у Београду
Рођен је у Књажевцу, у трговачкој породици у којој је увек било пуно музике. У седмој години са породицом се преселио у Београд, где је одмах уписао музичку школу – инструмент виолина. Убрзо је почео да учи клавир и постао један од бољих ђака. Клавир, дириговање и композицију студирао је у Минхену и Прагу и стекао дипломе из сва три предмета. Да би лакше преживео студентске дане у Прагу, радио је као руководилац хорова и свирао у биоскопима и баштенским ресторанима.
Између два светска рата живео је у Београду. Бавио се дириговањем, компоновањем, педагошким радом. Дириговао је на више од 800 оперских представа, 35 оперских дела, сарађивао је са генерацијама наших најзначајнијих певача, угостио и многе стране, и то као диригент Првог певачког друштва и Београдске опере. Од 1932. посветио се педагошком раду у Музичкој школи „Мокрањац“. Предавао је клавир и водио женски хор. Са звањем доцента, 1938. прелази на Музичку академију у Београду и преузима класе за теоријске предмете, а по повратку из логора после Другог светског рата и композицију и дириговање. Више година био је и декан Академије. У два наврата био је председник Удружења композитора Србије.
Аутор је дела „Гудачки квартет“, „Симфонијета“, „Мала клавирска свита“, „Сонатина за клавир“, те бројних хорских композиције, сценске и филмске музика. Писао је есеје, студије и коментаре из области музике.
Пуно je путовао и говорио више страних језика. Поред бројних превода и препева музичко-драмских дела које је преводио са пет језика, превео је и нека значајна књижевна дела. Био је велики љубитељ књижевности, уметности, архитектуре, филма и чест гост галерија и музеја. Књажевачкој библиотеци Предраг Милошевић је често поклањао књиге.
Председавао је жиријем на Фестивалу културе младих Србије. Сведоци тврде да је велики уметник понекад, током вечери озбиљне музике, био корепетитор младом певачу или инструменталисти.
Музичка школа у Књажевцу од 1994. носи име Предрага Милошевића.
