Соколски дом, Омладински дом, Раднички универзитет, Дом синдиката…
Цара Душана 29
Идеја о подизању „опште народне куће“, зграде у којој ће место наћи многа варошка културна, занатска и друга удружења, потекла је од Књажевачке омладине још пре Првог светског рата. Прикупљана су средства за изградњу, али су услед разних друштвено-историјских догађања трошена за друге намене.
Управа фонда за подизање Народног дома формирана је 1931. Фондом је управљао председник Трговачког удружења Бошко Бошковић. У акцију су се укључила многа друштва: Женска подружина, Соколско друштво „Душан Силни“, Трговачко удружење, Књажевачка омладина, Удружење Тимочана и Крајинаца, Народна одбрана, Црвени крст, Певачко друштво „Краљ Стефан Дечански“, Ловачко удружење, па председник општине књажевачке Илија Павловић и бројни грађани.
Камен темељац положен је 1933, у оквиру прослављања стогодишњице ослобођења вароши од Турака. Прилог за изградњу дао је и краљ Александар I Карађорђевић.
Народни дом је отворен 1935. У међуратном периоду био је културни центар вароши и у њему се одвијао богат друштвени и културни живот. У приземљу је имао 4 канцеларије, салу са 300 места и галеријом, бину са две гардеробе. На спрату је радила Женска занатска школа.
Био је омиљено место окупљања Књажевчана. Једном недељно градски оркестар је приређивао концерт, организоване су отмене грађанске забаве са рециталом, наступом хора, позоришним комадом, а понекад је организован и избор краљице забаве, лепотице вароши. У Народном дому радe Аматерско позориште и Соколско друштво, које овде има и своју читаоницу.
У време Другог светског рата, Дом је претворен у касарну за бугарске војнике.
После рата, објекат користи омладина, Књажевачко аматерско позориште, омладинска и градска библиотека. Шездесетих и седамдесетих година у зграду се смештају Раднички универзитет, „Нота“ и Музичка школа. Од 1979. седиште је редакције „Књажевачких новина“, касније Јавног информативног предузећа „Књажевац“. Локална радио-телевизија је у њој радила до јула 2009.
До осамдесетих година 20. века зграда је била један од најважнијих објеката културе у Књажевцу. Активности које су се у њој одвијале, посебно позоришни аматеризам, дале су печат културном развоју града.
Зграда је данас у власништву Општинског већа Савеза самосталних синдиката Србије.
