скуп одевних предмета, костим
Ношња се дели на градску и народну, у оба случаја на мушку, женску и дечју. Свака географска обаласт, народи и народности развијају своју специфичну ношњу, начин одевања, врсту матријала од којег се прави… Обично се ношња, посебно народна, правила ручно, од природних материјала, док се касније израђивала од фабричких материјала или полупроизвода. Са развојем друштва и грађанске средње класе почиње се са набавком готових одевних предмета, веома често увозом са Запада.
У околини Књажевца разликују се три различите ношње – ношња Тимока, Заглавка и Буџака. Разлика међу њима уочљивија је на женској ношњи. По времену настанка разликује се ношња с краја 19. и почетка 20. века, из периода између два рата и из времена после Другог светског рата.
Основу женске ношње чини дуга кошуља украшена везом, опасана појасом – тканицом, у свечаним приликама литаром са пафтама. Преко се облачи набрана сукња – „запрега“ или „бошча“, а преко ње прегача или кецеља. Од горњих хаљетака носи се јелек, ћурдија од белог сукна, богато извезен по крајевима, а зими гуњчић са рукавима или памуклија. На ногама се носе двопређне чарапе и пресни опанци од свињске и говеђе коже. На главу се ставља марама, покривена трвељем или обрадачем од разнобојног платна, а око ушију каче се вештачке кике, плетенице. У Буџаку је специфичан хаљетак сукно – литак, који напред није отворен. Касније се литак замењује забаном од пругастог природног платна и обично је постављен памучном ватом и проштепан.
Мушка ношња састоји се од кошуље, појаса – тканице, чакшира – панталона које се зову још и „беневреци“ или „бревенеци“. Раде се од сукна, сукнене клашње тамносмеђе боје или од шајака црне боје. Ове панталоне имају тур – „подупину“ и уже равне ногавице, при дну отворене. Везују су се учкуром. Обично су украшене црним гајтаном. Испод панталона носе се подвезице – „подврске“, преко кошуље јелек од сукна, клашње или понекад од чоје, а преко јелека гуњ зими, а памуклија или „кожув“ лети. Преко свега се носи кабаница – скорња или кожа. На ноге се обувају двопређне чарапе до листа, зими обојци и опанци од свињске коже. Руке штите рукавице, посебно зими.
Грађанску ношњу чини кошуља, марама – шамија, појас бајадер, дуга сукња, либаде, бареш трака ухваћена граном или столоватим прстеном, уз уплетене кике. Касније се прихватају кројеви европске моде. Мушка ношња остаје иста, само „европејског“ кроја, а чине је кошуља, панталоне, прслук, капутић – сако и шешир.
