Живојин Жика Павловић (1933–1998)
филмски редитељ, писац, сликар
Рођен је у Шапцу. Одрастао у градовима широм Србије и Војводине.
Завршио је одсек декоративног сликарства на Академији примењених уметности у Београду. Радио је као професор на Факултету драмских уметности у Београду и на Академији уметности Браћа Карић.
Павловић је један од најзначајнијих српских филмских редитеља. Његови филмови су претежно социјалне драме са ликовима који су неприлагођени друштву којем припадају. Снимио је 15 филмова, а најпознатији су „Буђење пацова“ (1967), „Кад будем мртав и бео“ (1968), „Задах тела” (1983), „Дезертер” (1992). Последњи филм, „Држава мртвих” (1997), завршио је његов студент, редитељ Динко Туцаковић. Живојин Павловић добитник је многих филмских награда у земљи и иностранству.
Павловић спада међу најзначајније српске књижевнике 20. века. Написао је 32 књиге – приповетке, романе… За романе „Зид смрти“ (1985) и „Лапот“ (1992) добио је НИН-ову награду.
Инспирисан приповетком „По трећи пут“ Антонија Исаковића и приповетком „Легенде“ из своје збирке „Кривудава река“, написао је сценарио за филм „Заседа“ који је 1969. снимао у Књажевцу. „Заседа“ спада у остварења црног таласа југословенског филма. Приказује време после Другог светског рата и представља друштвену критику све веће идеолошке индоктринације. У филму глуме Милена Дравић, Павле Вујисић, Ивица Видовић, Слободан Алигрудић… Као статисти појављују се многи Књажевчани. Иако је филм овенчан Златним лавом у Венецији и другим значајним наградама, уследиле су критике Павловићевог рада са највишег врха власти СФРЈ, па је извесно време могао да ради и ствара само у Словенији.
