Приликом рекогносцирања пећина и поткапина у долини Трговишког Тимока, које су вршили Завичајни музеј Књажевац и Филозофски факултет из Београда 1997, забележено је прво откриће пећинског сликарства у Србији. Пећина са праисторијском сликаном представом налази се тридесетак метара изнад леве обале Трговишког Тимока, надомак села Габровница код Калне.
Констатовано је пет представа насликаних црном бојом – коњ са јахачем на два места у пећини, коњ са бодежом, један неправилан круг и једна врло нечитка представа. Начин представљања је прилично шематски и линеаран, а фигура јахача несразмерно је мала у односу на коња. Све представе насликане су црном бојом, налик на гареж, која се стопила са кречњачком подлогом и не отире се. На цртежима са коњаником боја је слабије очувана. Коњи су на свим представама приказани у ходу или касу на десно, са нагоре извијеним репом и незнатно подигнутом једном предњом ногом. Коњ је имао важну улогу у индоевропској митологији. Жртвовање коња практиковано је код многих индоевропских народа у различитим периодима: у микенском периоду, код Скита, Келта, Римљана, Германа, Словена, па вероватно и Трачана и суседних етничких група.
За хронолошко одређење габровничких представа значајне су представе коњаника чија се појава везује за сам крај бронзаног и почетак гвозденог доба – крај 2. миленијума и 800. године пре нове ере.
Територијално најближа аналогија за наш пример пећинског сликарства је пећина Магура код Белоградчика у Бугарској, која је од Габровнице удаљена свега тридесетак километара.
