Боривоје Раденковић (1887–1982)
грађевински инжењер
Родио се у Књажевцу, у трговачкој породици. Основну школу учио је у Књажевцу, гимназију у Зајечару. Дипломирао је на Техничком факултету у Минхену 1910.
Каријеру градитеља почео је у родном крају, као инжењер Тимочког округа. Током балканских и Првог светског рата градио је путеве и на немогућим теренима, како би омогућио пролаз српској војсци, а после рата je учествовао у обнови опустошене земље. У међуратном периоду имао је грађевинску фирму. После Другог светског рата, који је провео у заробљеништву у Немачкој, одлази на рад у Француску. По повратку у Југославију 1954. учествује у више значајних грађевинских пројеката.
Током каријере, дуге 53 године, Боривоје Раденковић је пројектовао и изградио многе мостове, пруге, путеве, приватне зграде, војне и индустријске објекте, руководио изградњом значајних грађевина од којих су неке данас споменици културе – зграде БИГЗ-а, Историјског музеја Србије, Цркве Светог Марка у Београду, Бановине у Новом Саду…
У завичају је саградио неке важне објекте – тунел на Грамади, пут Бучје-Зубетинац, станове за рударе у Вини…
Родном граду Раденковић је 1913. подарио један од његових симбола – бетонски мост у центру вароши, међу Књажевчанима познат као „камени мост“.
