римско утврђење, археолошки локалитет,
крај Равне, 8 км од Књажевца
Смештено на траси римског војног пута Naissus (Ниш)–Ratiaria (Арчар), представља најстарије војно утврђење у тимочкој области. Саграђено је средином 1. века и трајало је све до средине 5. века, када је уништено у пожару који се повезује са хунском најездом на територију Царства 441. Резултати археолошких истраживања указују да то да Timacum Minus није обновљен након разарања у 5. веку.
Timacum Minus се налази на обали Белог Тимока, на релативно равном терену. Правоугаоне основе, димензија 144х112 м, утврђење захвата површину од око 2 хектара. Унутрашњост логора није у потпуности истражена. У централном делу извршена су ископавања на згради која је протумачена као житница – хореум. Ван бедема истражен је објекат југозападно од утврђења, који је имао систем подног грејања – хипокауст. Претпоставља се да су ово остаци јавног купатила – терме.
На римском утврђењу Timacum Minus археолошким ископавањима откривене су терме (лат. thermae, римска јавна или приватна топла купатила) североисточно од утврђења. У купатило се улазило кроз apodyterium – свлачионицу, из ове просторије која је окренута ка реци ступало се у млако загрејану просторију – tepidarium, а десно од ње постављене су две јаче загреване просторије – caldaria. Након њих следи ложиште – praefurnium. Са јужне стране објекта налази се хладно купатило са базеном – frigidarium. Терме су од ломљеног камена и облутака везаних малтером. Саграђене су у 2. а у употреби су биле до краја 4. века.
Timacum Minus, утврђени град лоциран на важној саобраћајници, представља важно административно седиште и рударско-металуршко насеље, које је експлоатисало руде са обронака Старе планине.
Прва археолошка истраживања утврђења вршили су Антун фон Премерштајн из Аустријског археолошког института и професор београдског универзитета Никола Вулић у периоду од 1899. до 1902. Теренски рад у Равни наставља се под Вулићевим руководством до почетка Другог светског рата. Систематска истраживања од 1975. реализују Завичајни музеј Књажевац и Археолошки институт Београд. Откривени археолошки материјал чува се у Завичајном музеју.
