Тимок – област

антропогеографска област у општини Књажевац

Област дугује име Тимоку, реци у чијој се долини налази. Пружа се од подножја Тресибабе код Књажевца, преко Минићева до Вратарнице на северу. Заузима површину од 646 км2.

Има 49 насеља: Минићево, Балановац, Бањски Орешац, Бели Поток, Божиновац, Булиновац, Бучје, Валевац, Васиљ, Вина, Витковац, Влашко Поље, Глоговац, Горње Зуниче, Грезна, Дебелица, Доња Соколовица, Доње Зуниче, Дреновац, Дречиновац, Жлне, Зоруновац, Зубетинац, Јаковац, Јелашница, Каличина, Кожељ, Крента, Лепена, Мањинац, Миљковац, Мучибаба, Ново Корито, Орешац, Ошљане, Петруша, Подвис, Понор, Потркање, Равна, Ргоште, Сврљишка Топла, Скробница, Слатина, Стогазовац, Трновац, Црвење, Штипина, Шуман Топла.

Претпоставља се да је назив Тимок настао од речи т~м – таман, црн и aqua – вода, река. Трачани су га називали Тимахос, Римљани Тимакум, Словени Тимак па Тимок.

Реку Тимок, по којој се назива ова област, формирају две реке, Бели и Црни Тимок. Бели Тимок чине Сврљишки и Трговишки Тимок. Сва три Тимока са књажевачке територије, Трговишки, Сврљишки и Бели, примају воде са балканског планинског система. Кроз општину Књажевац Трговишки Тимок протиче дужином од 47 km, Сврљишки од 56 km, а Бели од 15,6 km. Бели или Књажевачки Тимок тече од Књажевца ка северу, паралелно са српско–бугарском границом на истоку и источним падинама Тупижнице на западу. Долина Белог Тимока састоји се из Књажевачке котлине, Вратарничке клисуре и Зајечарске котлине. Трговишки, Сврљишки и Бели Тимок примају велики број мањих притока на свом путу кроз књажевачко подручје. Ова три Тимока и њихове притоке имају златоносне наносе. Већи број притока долази са десне стране, због природе терена на коме преовлађују непропустљиве стене. Од Књажевца до Зајечара Бели Тимок има широку, благу долину. Једини изузетак је Вратарничка клисура код села Вратарница.

Словени који су се населили у долини Тимока добили су назив Тимочани. Први пут се под тим именом помињу 818. Први познати кнез Тимочана био је Борна.

Због полодности тимочке долине и изузетних услова за развој сточарства на оброницима планина Тупижнице, Тресибабе и Старе планине, област Тимока одувек је била најгушће насељен део књажевачког краја.

Тимок је био погодно станиште и за праисторијског човека, о чему сведоче археолошки налази на локалитетима Шкодрино поље и Валуге код Јелашнице, Бањица у Ргошту…

Културно благо књажевачког краја чине и остаци старина на подручју Тимока – римско утврђење Timacum Minus крај Равне, касноантичко утврђење и ранохришћанска црква у Кожељу…

На територији Тимока налази се и велики број сакралних споменика – Црква Светог Николе у Васиљу и Светог Пантелејмона у Жлну из 19. века, Црква Светог Илије у Бучју и Светог Јоакима и Ане у Орешцу из прве половине 20. века… У турско времe, област Тимока била је у оквиру Видинског санџака. Ослобођена је и припојена Србији 1833. Од 1965. административно припада општини Књажевац.