народни бунт 1883.
Непосредни повод да народ пружи отворен отпор режиму краља Милана Обреновћа била је одлука о распуштању и разоружању народне војске, након доношења новог закона о устројству војске. Узроци за избијање буне били су општа друштвено-економска, а и политичка и парламентарна криза у Србији. Против апсолутистичке краљеве владавине побунили су се најпре сељаци, и то у јеку завршних пољских радова, а онда су народ повели припадници Радикалне странке.
Буна је у октобру 1883. захватила књажевачки, зајечарски, бољевачки и сокобањски крај, с тенденцијом да се прошири на читаву Србију.
У Књажевцу је буном руководио радикалски првак Алекса Аца Станојевић и извршни одбор на челу са трговцем Гавром Аничићем. Мобилисана је народна војска, која је бројала 1.627 војника, наоружаних пушкама и са 2 топа.
Регуларна војска Милана Обрановића успела је да угуши буну прво у сокобањском и бољевачком срезу, па се народна војска повлачила ка Књажевцу. Књажевачки војска поражена је у ноћи између 30. и 31. октобра и буна је угушена.
Више од 800 побуњеника је заробљено. На суђењу пред Преким судом у Зајечару многи су осуђени на смрт или на дугогодишњу робију.
Гавра Аничић и Љуба Божиновић, трговци из Књажевца и вође Тимочке буне, стрељани су 14. новембра 1883. на брду Краљевица код Зајечара.
Михаило Веселиновић, трговац из Књажевца, и Алекса Аца Станојевић, осуђени су на смрт у одсуству, али су се спасили бекством у Бугарску.
