услужна делатност пружања услуга смештаја, забаве, припремања и служење хране и пића
У Гургусовцу су крајем 18. века постојала 2 хана. После ослобођења од Турака у целом округу множе се механе и кафане, па их је четрдесетих година 19. века било око 60. С временом, кафане, које су у почетку биле мањи дућани где се седело по цео дан, пушило на чибук и испијала кафу, почињу да нуде храну, пиће, преноћиште.
Почетком 20. века, а нарочито у међуратно време, Књажевац је имао богат кафански – друштвени, културни, грађански живот. Уочи Другог светског рата у књажевачком крају раде 82 угоститељска објекта, од чега педесетак у вароши. Већина је била у власништву богатих трговаца и индустријалаца, али су их они давали у закуп кафеџијама. Свака кафана имала је своју клијентелу. У предратним кафанама служила се храна, кафа, точило пиће, нудило преноћиште, али су оне пре свега биле место забаве, дружења, размењивања вести из вароши и света. У часовима доколице, играле су се домине, карте, шах, билијар. Кафане су служиле и за политичке и пословне састанке и окупљања. У њима су се одржавале прославе, занатске славе, свадбе, новогодишња славља, чајанке, игранке, дансинзи, кермеси, матинеи, свирали су оркестри, гостовале капеле, играле се позоришне представе варошких и сеоских драмских секција и прозоришних трупа из других градова. У кафанама су постојале читаонице, радили први биоскопи.
Центром вароши доминирао је Хотел „Париз“ индустријалца Љубе Божиновића. У њему су боравили сви значајни људи који су посетили Књажевац, Ле Корбизије, Никола Пашић… Зграда је срушена 1977, а на њеном месту изграђена је Робна кућа „Београд“.
У кафани „Таково“, у центру вароши, основана је прва школа играња, Књажевачко певачко друштво, прва аматерска позоришна група.
Кафана „Девет Југовића“, на самом крају Доње чаршије, била је место окупљања књажевачких бекрија, који су једном годишње, на Чисти понедељак, први дан ускршњег поста, славили славу, такмичили се у испијању ракије и бирали председника бекријског друштва.
Међуратне кафане национализоване су 1948. Неке су наставиле да раде у оквиру друштвеног угоститељског предузећа „Бели Тимок“. У саставу „Белог Тимока“ био је „Париз“, стари и нови хотел „Тимок“, „Пивница“, ресторан „Бањица“, мотел „Бараница“… После 2000. „Бели Тимок“ престаје да ради због слабог пословања, а његови објекти су приватизовани.
Приватне кафане поново се отварају шездесетих година 20. века. Прву је, у Језави, отворио Драгомир Младеновић Де Гол. Звала се „Липов лад“.
Седамдесетих и осамдесетих година биле су популарне и посластичаре. Најпосећенија била је „Оријент“, у згради „Ђердап“. Осамдесете године су време пицерија и кафића. Прву пицерију, „Париз“, отворио је 1982. Славиша Ћирић Пицеринац. Први кафић, „JB“, отворен је 1983. Властник Клуба „ЈБ“ биo je Јован Исаков.
На територији општине данас ради око 70 угоститељских објеката. У граду има пуно кафића и кафана. Неки од власника кафана осим ресторана имају и пансионе. На Бабином зубу има три хотела. Угоститељством се бави све више сеоских домаћинстава, где посетиоци у аутентичном амбијенту могу да уживају и у традиционалним специјалитетима.
