Заглавак

антропогеографска област у општини Књажевац

Област је заглављена између Тимока и Буџака, па вероватно отуд назив Заглавак.

Заузима површину од 276 км2.

Има 22 насеља: Алдинац, Балинац, Берчиновац, Видовац, Горња Каменица, Горња Соколовица, Градиште, Дејановац, Доња Каменица, Дрвник, Жуковац, Кандалица, Локва, Папратна, Причевац, Радичевац, Репушница, Старо Корито, Трговиште, Шарбановац, Штитарац и Штрбац.

Села Заглавка збијеног су типа, а становништво се бави сточарством и земљорадњом. Становници села малобројни су, јер је расељавање почело још крајем 19. века, када се масовно из ових крајева одлазило у печалбу. Средином 20. века велики број људи иселио се у оближње градове. Репушница је 1999. остала без људи, а слична судбина прети и многим другим селима књажевачке општине.

Да је Заглавак био насељен још у праисторији сведочи пећинско станиште праисторијског човека на Бараници.

У античко доба на овим просторима било је развијено рударење, а око рудника су постојала насеља. Било је и неколико утврђења, попут касноантичког на Бараници.

На подручју Заглавка налазе се средњовековни споменици Манастир Свете Тројице и доњокаменичка црква посвећена Светој Богородици.

До ослобођења од Турака 1833. Заглавак је припадао Видинском санџаку.

Први фудбалски клуб у Књажевцу, „Заглавак“, основали су ученици Гимназије 1922. Утакмице су се играле на вашаришту, које се налазило на месту данашњег Геронтолошког и Здравственог центра. Спонзор клуба био је правник Светислав Стојковић Тиса, париски студент, човек који је у Књажевац донео прву фудбалску лопту.