врста транспорта, превоз путника и робе вагонима који се крећу по прузи уз вучу локомотиве
Пруга Књажевац–Зајечар почела је да се гради 1909. Ова деоница, дужине 44,4 km, завршена је 1914, а исте године изграђена је и железничка станица у Књажевцу. Први воз из Зајечара стигао је у Књажевац 1. фебруара 1915.
Деоница Књажевац–Ниш, дуга 65,9 km, грађена је од 1911. Пруга је завршена после Првог светског рата. Први воз из Ниша дошао је на књажевачку станицу 15. августа 1922. Пруга од Књажевца ка Сврљигу пролази кроз 36 тунела и преко пуно мостова.
Железничке мостове од армираног бетона на прузи Ниш-Књажевац изградио је један од највећих светских научника свих времена, Милутин Миланковић.
До Другог светског рата, две трећине путничког и теретног саобраћаја обављало се возом, а железница је у великој мери допринела развоју привреде и трговине.
Пруга, уништена током ратних година, обновљена је 1944, уз помоћ војске и омладинских радних бригада.
Шездесетих година железница је модернизована. Парну машину замениле су дизел локомотиве и шинобуси. Уведена је директна веза за Београд. Возом се до Зајечара стизало за сат времена, а до Ниша за два сата и десет минута.
2018. године започета је реконструкција пруге Ниш-Књажевац-Зајечар.
На књажевачкој железничкој станици снимљене су неке од сцена филма „Краљевски воз“ (1981) редитеља Александра Ђорђевића, са Љубишом Самарџићем у главној улози. У Књажевцу је постојала и пруга уског колосека Вина–Књажевац, тзв. „угљарска пруга“, коју су за потребе превоза руде и рудара рудника „Добра срећа“, изградили су Аустријанци у време Првог светског рата. После Другог светског рата дрвени вагони замењени су металним. Воз је ишао брзином од 10 km/h, па је путовање трајало 90 минута. Када је 1972. затворен рудник, пруга је срушена, а грађа продата као старо гвожђе.
